Broj svetskih brendova koji se pridružio kampanji #blacklivesmatter je ogroman. Počev od najvećih, pa do onih srednjih i manjih. Svako je na svoj način podržao borbu protiv rasne diskriminacije.
Za razliku od američkih, broj kompanija koje su u Srbiji pokazale hrabrost da u svojim "captions" upišu #ćaleovojezatebe je NULA.
Koji su razlozi što nijedna kompanija nije pustila u etar hashtag domaće proizvodnje i ima li stručnog opravdanja za to?
Koliko je marketing u Srbiji daleko od američkog?
Evo analize mogućih opravdanja i/ili izgovora sa ili bez pokrića.
Da li je reč o nedostatku hrabrosti marketara ili kompanija?
Da li se radi o želji da se ignoriše politika i stvarnost, ili je jednostavno reč o nezrelosti marketinških agencija da događaje poput protesta pretvore u kampanje korisne po biznis je pitanje svih pitanja?
Zašto američke kompanije to rade, a naše ne?
Idemo redom.
Mogući razlozi za izostanak ozbiljnije kampanje u Srbiji su:
Amerika je Amerika. Lako je njima. To su velike kompanije. Međutim, da li je baš tako?
Istina je da na domaćem tržištu takođe ima velikih kompanija koje se mogu pohvaliti pozamašnom zaradom i decenijskim uspesima na regionalnom tržištu. Takođe, tu su i kompanije inostranih vlasnika koje posluju u Srbiji, a čiji marketinški timovi nisu našli za shodno da makar u formi testa probaju hashtag #ćaleovojezatebe.
Zar jedna od prvih marketinških lekcija nije "testing, testing"?
Biznis i politika ne idu ruku pod ruku.
Da, to bi bilo tačno da praksa nije pokazala upravo suprotno.
Biznis i ekološka politika idu zajedno, biznis i zdravstvena politika idu zajedno, biznis i socijalna politika idu zajedno. Sve su to principi na kojima kompanije grade svoju društveno odgovornu politiku. Rekosmo politiku? Da, politika je svaki kontinuiran proces aktivnosti usmeren ka ostvarivanju određenih društvenih ciljeva.
#Blacklivesmatter nije ništa manje politički začinjen hashtag od #ćaleovojezatebe.
Nije jasno ko je organizator protesta u Beogradu, pa kompanije ne žele da rizikuju i da ih neko poveže sa određenim rušilačkim grupama.
Da li se u USA zna tačno ko je organizovao proteste? Da li su to bili mirni protesti, ili smo i u USA videli rušenja, zapaljene automobile i ostale snimke incidenata koji su obišli planetu?
Odgovor na ovo pitanje je suvišan, jer je jasno kao dan.
Protesti u Beogradu su čak bili manje rušilački od onih u USA.
Postoji rizik da kupci koji ne podržavaju proteste u Beogradu prestanu da kupuju naše proizvode.
Hm, podeljeno javno mnenje je nešto što je realnost. U svakom društvu, pa i u američkom. Da li mislite da u USA ne postoje ljudi koji se nisu slagali sa protestom i koji ne misle da bela rasa ima ili treba da ima neku prednost?
Nadamo se da ih je malo, baš kao što se autorka ovog teksta nada da je malo onih u Srbiji koji misle da mladi ljudi ne treba da se bore za adekvatno lečenje svojih roditelja i za istinu o tome.
Šta su zapravo američke kompanije uradile i kako su od protesta napravile pozitivnu kampanju koja je odjeknula planetom?
Lekcija koju treba naučiti od Amerikanaca u ovom slučaju mogla bi da glasi
Dobar marketing ima tu moć da i loše stvari pretvori u dobro.
Šta su Ameri uradili, a nama nije palo na pamet?
Podržavajući kampanju #blacklivesmatter brojne kompanije su donirale značajnu sumu novca kao podršku grupama koje se bore protiv rasne diskriminacije, koje pružaju pravnu zaštitu, podršku obrazovanju itd, itd.
Da li treba da se osvrnemo na genijalne kampanje kompanija Apple, Nike, Adidas?
Evo par primera.
https://www.instagram.com/p/CBB6DcGlhbj/?igshid=15vdablvyfugq
Vredan pažnje je i video kompanije Nike koji počinje rečima:
“For once, Don’t Do It. Don’t pretend there’s not a problem in America…”
https://www.instagram.com/p/CAygJoHABcX/
https://www.instagram.com/p/CBRDBNKq-o1/
Moć marketinga je ogromna i divna, i edukativna i pokretačka.
Hashtag #blacklivesmatter je došao i do Balkana. Isti taj Balkan je na žalost ostao nem na "naše gore list" i na izuzetno jaku i emocijama nabijenu rečenicu momka iz Beograda koji je izgovorio "Ćale, ovo je za tebe".
Nameće se pitanje zbog čega?
Da li su domaži marketinški timovi toliko daleko od američkih ili su čelni ljudi kompanija uplašeni i rezervisani za takvu vrstu kampanja?
Ono što ostaje kao pitanje otvoreno za budužu diskusiju, moglo bi da glasi
Dragi marketari i uspešne kompanije, od čega ste se pobogu uplašili i zašto ste propustili šansu da marketing i u zemlji Srbiji bude ta magična sila koja budi i stvara dobro u ljudima?
Ako straha nije bilo, onda je pred svima očigledno još mnogo nenaučenih marketinških lekcija jer kompanije i veliki brendovi su mogli:
Ovu priču "iskoristiti" za organizovanje humanitarnih akcija o podizanju svesti o većem ulaganju u zdravstvo, da niko ne ostane bez adekvatne zdravstvene nege, bez respiratora i druge opreme, za podršku lekarima, za podršku zdravstvenom sistemu, za bolju opremljenost bolnica, za brigu o starijima i najugroženijima i sve to uz hashtag #ćaleovojezatebe.
Amerikanci smeju, zašto naše kopmanije ne slede i taj deo prakse američkog marketinga?
Istovremeno, domaćí marketari su preplavili mreže o edukativnim radionicama, svim tajnama digitalnog marketinga i najnovijim “trikovima”. Mnoge od tih radionica su jako skupe, sa sertifikatima koji znače u svetu marketara.
Stvranost je na žalost pokazala nešto drugo.
Nisu nam potrebni trikovi, potreban je ozbiljan marketing.
Na sadašnjem stupnju domaći marketing se na žalost i dalje nalazi u tako često (od strane tih istih marketinških magova pljuvanoj "comfort zoni".
A ko ima i malo veze sa ovom profesijom zna koliko je ona pogubna.
Što dalje od nje, ali kako?
Možda baš ovako:
For once, Do It.
Don’t pretend there’s not a problem in Serbia…
Do nekog sledećeg ćaleta, neka hashtag #ćaleovojezatebe ostane kao podsetnik na propuštenu šansu da kompanije pokažu da im je zaista stalo do kupaca, njihovih osećanja, strahova i briga. Propuštena je šansa i da se podigne svest o brizi mladih prema starijim sugrađanima itd, itd.
Moglo se desiti i da se postide oni koji mladića besramno osuđuju i klevetaju.
Moglo se desiti, ali nije.
Kompanije i marketari su moćniji nego što to mogu i da zamisle.
Amrikanci to znaju. U tome je jedini njihov "trik".
Ivana Đorđević, novinar, politikolog i Socai Media Manager
Нема коментара:
Постави коментар