Странице

уторак, 29. новембар 2011.

Ja mislila nase, a ono partijsko

 Dvogodisnja deca dobro znaju koja jeste, a koja nije njihova igracka. Cesto, doduse posrnu za tudjom, ali u tom naizgled haoticnom decijem svetu ipak ima reda jer nekim cudcim nacinima i putevima ipak, svaka igracka dodje u ruke svog pravog i jedinog vlasnika. Eh, da je samo tako i na nasoj politickoj sceni.
Po mojoj racunicni, neke srpske politicke partije slave vec 21. rodjendan, Ima ih onih mladjih koji  pune 11. ili 12. rodjendan. To je  je, ako se ne varam, vec cetvrti ili peti razred. I njima ne zameram mnogo. Ali, zar je neobicno ocekivati makar obrise razumnog ponasanja? Pa, cini mi se da i najrazmazenije dete ne bi, recimo slavilo rodjendan u tudjoj kuci bez pristanka vlasnika. Mozda se i varam, ali ako i postoje takva deca, cinjenica je da su to izuzeci.
  Opste je poznato da su politicarima funkcije "kao deca", tj, imaju ih neki jednu, neki dve, a ako uzmemo u obzir i njihova "strucna" angazovanja u raznim upravnim odborima, na fakultetima itd. lako se mozemo zabrojati. A decu, slozicete se, ne treba odvajati. Da bi izrasla u dobre, normalne ljude, potrebno je svakom od njih posvetiti dovoljno paznje. Svi mi koji imamo makar jedno dete znamo koliko je to tezak i zahtevan posao.
Jadni nasi politicari, nije im lako zadrzati zdrav razum, a jos manje popamtiti sta je cije. I ne bi bilo problema, da oni te svoje igracke dele i mesaju unutar svoje velike, harmonicne porodice. Ali, problem, bar za mene nastaje kada njihova deca, pomesaju loncice i ulaze u moj, tvoj, zatim, stan moje komsinice, drugarice, roditelja, prijatelja i u njima rade sta im je volja.
Mozda niste primetili, ali prosle nedelje, u prostorijama koje su vase setali su se, razgovarali o znacajnim temama, ugovarali neke buduce projekte, upravo niko drugi do najfotogenicniji nasi nam dragi (s pocetka teksta pomenuti) dvadesetjednogodisnji "omladinci" tj. mladi i malo stariji predstavnici politickih partija, tj. njihovi "roditelji".
Naime, omladina ZZS je u sali Skupstine grada organizovala tribinu o sportu, a omladina DS-a je u sali Sumadijskog upravnog okruga takodje organizovala tribinu, ali o borbi protiv nasilja nad zenama. Pitam se, da li ce sada i druge nam drage omladine (a do juce sam mislila da ih nema bas onoliko vrsta koliko ima politickih partija), recimo "naprednjacka" ili "ldp-ovska" omladina u istim prostorijama, takodje organizovati tribine. Zivo me interesuje kakav bi odgovor dobili kada bi nadleznim (Skupstina grada i Sumadijski upravni okrug) gradskim i regionalnim organima vlasti, nasi omladinci raznih vrsta uputili takav zahtev. Najiskrenije verujem da bi pomisao onog tamo citaca, tj.administrativnog pekara, hemicara, zavarivaca, vozaca, ukratko sluzbenika bila "Jesu li ovi ludi?"
Ma, ne, nisu ludi. Nisu luda deca, krivi su roditelji. Ali, dobro, blizi se kraj "skolske" godine. A na njihovu zalost, nastavnici smo mi, gradjani. Samo da umesto njih, ipak ne padnemo na ispitu mi sami. S imlozicete se, imamo velike rupe u znanju. Za pocetak, naucimo bar koje su igracke nase, a koje njihove. Bice lakse i njima da zapamte to tesko gradivo.
Uh, sta bi bilo da malo cesce gledam vesti, ali izgleda da je i jednom u 6 meseci sasvim dovoljno. Bar za moj zeludac.

1 коментар: